ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ У МАУ
Културно наслеђе: како га оживети, сачувати, преобликовати
Од 1. до 8. октобра у више термина
*Улаз је бесплатан за све догађаје у оквиру Дана европске баштине
Културна баштина афричких заједница чини саставни део савременог европског културно-историјског наслеђа. Посебно место у том контексту заузима афричка заједница у Београду, чија је присутност данас динамична и растућа, са значајним доприносом културном животу града, а посебно програмима и активностима у Музеју афричке уметности.
У оквиру Дана европске баштине, пропитиваће се теме које оживљавају, чувају и трансформишу: локалне иницијативе које се баве преобликовањем амбалажног отпада у нове и корисне производе; веза усмене традиције и савремених идентитета у Малију и Кенији; трансформација афричких уметничких традиција у савременој пракси афричких уметника; као и пројекција филма „Време леопарда”, значајног остварења југословенске кинематографије.
Кроз различите перспективе, програм ће отворити питања о томе како се културно наслеђе преноси, реинтерпретира и преобликује, на који начин и у којим културним нишама „живи”, али и поставити питање о месту афричких култура и заједница у обликовању савременог европског културног простора. Позивамо публику да се активно укључи у програм, учествује у предавањима и разговорима и својим питањима и коментарима допринесе заједничком промишљању ових тема.
Четвртак, 1. октобар 2026, у 18 часова
Разговор: „Реци: АкциЈА”
У разговору учествују:
- Аница Спасов, председница удружења за подршку особама ометеним у развоју „Наша кућа“
- Миља Вуковић, оснивачица регионалне еколошке платформе „Плаво и зелено”
- Зоран Мартиноа, председник Удружења „Чеп за хендикеп"
- Горана Ангебрант, координатор акције „Не бацај стакло, скупљај за…”, Збор Бежанијска коса
- Валентина Павличић, уметничка директорка Лименка Театар Феста
- Олга Зорина, оснивачица пројекта „Fabriqa.rs”
Разговор осмислила и модерира Ивана Војт, виша кустоскиња
*Програм је на српском језику.
Као завршни пратећи програм изложбе „Реци: Арт – Отпад као ресурс”, биће организован разговор посвећен заштити животне средине и одговорном односу према отпаду. Представиће се локалне иницијативе појединаца и удружења које се баве амбалажним отпадом и његовом трансформацијом у нове, корисне производе. Њихови примери показују да иновативност и посвећеност могу допринети смањењу отпада и подстаћи одрживе праксе у свакодневном животу.
Разговор ће отворити питања о томе како свако од нас може да направи први корак ка одрживијем начину живота, како да подржи постојеће иницијативе или да сам покрене активности у својој заједници. Циљ је да се подстакне размена идеја, оснажи заједничко деловање и покаже да и најмање акције могу имати значајан утицај на очување животне средине.
Петак, 2. октобар 2026, у 18 часова
Предавање: „Реинтерпретација традиције: од Негритуде до савремене афричке уметности”
Предавачица: проф. др Агњешка Клучевска-Војчик
*Програм је на енглеском језику.
Шери Самба, Каква будућност наше уметности?, 1997, Колекција афричке уметности Пигоци (CAAC), Женева
Предавање је посвећено развоју идеје негритуде, са посебним освртом на Емеа Сезера и Леополда Седара Сенгора као и на њен шири културни и институционални контекст. Кроз предавање биће размотрено питање на који су начин идеје покрета Негритуде утицале на разумевање афричке културе и уметности, као и како се афричке уметничке традиције реинтерпретирају у контексту савремене уметности.
У другом делу предавања биће представљени радови значајних афричких уметника који савремене уметничке приступе повезују са различитим аспектима традиције и културног наслеђа. Кроз дела уметника као што су Малик Сидибе, Сејдоу Кејта, Шери Самба, Мокé, Ромиалд Азуме, Ел Анатсуи и Самјуел Фосо, биће размотрено на које начине се традиција изнова промишља, трансформише и добија нова значења у савременој уметничкој пракси.
Предавање ће понудити увид у сложене односе између културног наслеђа, идентитета, модерности и савремене афричке уметности, као и у начине на које уметници својим праксама учествују у преиспитивању и обликовању нових представа о афричкој култури и њеном наслеђу.
Агњешка Клучевска-Војчик студирала је музеологију на школи „Екол ди Лувр” (École du Louvre), а докторирала је историју уметности на Универзитету Париз 1 Пантеон-Сорбона. До 2014. године радила је као ванредни професор на Катедри за историју уметности и културе Универзитета „Никола Коперник” у Торуњу.
Њена истраживачка интересовања обухватају интеркултуралне трансфере и везе, са посебним фокусом на јапонизам, оријентализам и пољско-француске односе, као и на историју музеја и сакупљања уметничких дела, те критику савремене француске и афричке уметности. Она је истраживач и потпредседница Пољског института за студије светске уметности у Варшави.
Гостовање се реализује уз подршку Пољског института у Београду.
Уторак, 6. октобар 2026, у 18 часова
Разговор и приповедање: „Пре књиге – уметност приповедања и очување кенијског наслеђа”
Предавач: Раул Киаго, студент медицине Универзитета у Београду
*Програм је на енглеском језику.
Како су се историја, знање, вредности и идентитет преносили пре него што су били записани? Предавање Раула Киага бавиће се богатом традицијом усменог наслеђа у Кенији и улогом приповедања, народних прича, песама, пословица и других облика усмене традиције у очувању културног памћења кенијских заједница.
Осврћући се на традиционалне облике преношења знања, предавање ће отворити и питање њиховог места у савременом друштву и начина на које се ове традиције данас мењају, прилагођавају и настављају да живе. Предавање ће бити завршено живим извођењем једне традиционалне кенијске приче, чиме ће публика имати прилику не само да чује уметност приповедања већ и да је доживи кроз саму приповедачку традицију и изговорену реч.
Раул Киаго је кенијски студент медицине на Универзитету у Београду са посебним интересовањем за афрички идентитет, културу и наслеђе. Као Кенијац који живи у Србији, страствено истражује како се афрички идентитети чувају, изражавају и разумеју у различитим културним срединама.
Среда, 7. октобар 2026, у 18 часова
Предавање: „Говор, политичке структуре и усмена традиција у друштву Мандинка: отпор и трансформација друштвене институције у Малију”
Предавач: Секу Сиди Диавара, докторанд на Факултету политичких наука у Београду
*Програм је на српском језику
Предавање „Говор, политичке структуре и усмена традиција у друштву Мандинка: отпор и трансформација друштвене институције у Малију”, биће посвећено улози ђелија – чувара колективног памћења, мајстора говора и посредника у друштвеним односима у традиционалном и савременом друштву Мандинка. У друштву које се историјски ослања на усмену традицију, говор није само средство комуникације, већ важан облик друштвеног и политичког деловања. Предавање ће се бавити традиционалним улогама ђелија и променама њиховог статуса под утицајем модернизације, настанка савремене државе и трансформације традиционалних облика политичке и друштвене организације.
Иако су многе функције традиционалних ауторитета данас преузеле савремене политичке, правосудне и административне институције, ђели и даље има значајну улогу у очувању културних вредности, повезивању заједнице, посредовању и решавању сукоба. Предавање ће указати на способност институције ђелија да се прилагоди савременим друштвено-политичким околностима, истовремено задржавајући своју симболичку и културну важност.
Секу Сиди Диавара је докторанд (истраживачка фаза) на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, специјализован за међународне и европске студије. Дипломирао је антропологију у Малију, а за наставак високог образовања добио је стипендију Републике Србије, коју му је доделила Влада Малија. Након одбране мастер тезе под називом „Изазови и ограничења младих демократија у Африци: случај Демократске Републике Конго”, уписао је докторске студије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, са усмерењем на међународне односе. Његова докторска теза бави се темом „Религија и демократија у земљама Сахела: Мали, Нигер и Сенегал из компаративне перспективе”. Аутор је неколико чланака објављених у различитим академским часописима, укључујући међународни часопис Дони из 2025. године, а од маја 2022. године ради као преводилац, културни медијатор и социјални радник у Центру за интеграцију младих у Београду.
Четвртак, 8. октобар 2026, у 18 часова
Пројекција филма „Време леопарда” Здравка Велимировића, 1985, 1h 35min
*Филм је титлован на српски језик.
**Пре почетка филма биће пуштен кратак интервју са Здравком Велимировићем (4:43 минута)
Филм „Време леопарда” представља међународну кинематографску сарадњу СФР Југославије и Мозамбика, у продукцији Авала Филма, ЦФС Кошутњак и Националног института за кинематографију Мозамбика. Овај дугометражни играни филм је уједно и прво кинематографско остварење Мозамбика. Премијерно је приказан 1985. године у Мапуту, поводом обележавања десет година од стицања независности Мозамбика. О друштвено-политичком значају овог филма, сведочи изјава првог председника Мозамбика, Самора Машела, током одржане премијере филма: „Ви – Здравко Велимировић и Југославија – сте учинили за нас више него батаљон војске.”
Здравко Велимировић (1930-2005), редитељ, сценариста, публициста, академик, био је редовни професор филмске режије и декан Факултета драмских уметности у Београду (1976-1996). Завршио је Академију за позориште, филм, радио и ТВ у Београду, даље се усавршавао у Паризу на познатој академији IDHEC. Режирао је игране, документарне, телевизијске серије, позоришне представе и радио драме. Аутор је осам играних филмова у земљи и иностранству и преко педесет документарних филмова. Добио је велики број награда и признања, и његови филмови су представљали југословенску кинематографију на многим интернационалним филмским фестивалима (Кан, Венеција, Сан Себастијан, Рио…). Био је члан жирија домаћих и међународних фестивала.
Додатне информације потражите ОВДЕ.
Кликните да преузмете цео прoграм Дана европске баштине 2026. (pdf).
