DANI EVROPSKE BAŠTINE U MAU
Kulturno nasleđe: kako ga oživeti, sačuvati, preoblikovati
Od 1. do 8. oktobra u više termina
*Ulaz je besplatan za sve događaje u okviru Dana evropske baštine
Kulturna baština afričkih zajednica čini sastavni deo savremenog evropskog kulturno-istorijskog nasleđa. Posebno mesto u tom kontekstu zauzima afrička zajednica u Beogradu, čija je prisutnost danas dinamična i rastuća, sa značajnim doprinosom kulturnom životu grada, a posebno programima i aktivnostima u Muzeju afričke umetnosti.
U okviru Dana evropske baštine, propitivaće se teme koje oživljavaju, čuvaju i transformišu: lokalne inicijative koje se bave preoblikovanjem ambalažnog otpada u nove i korisne proizvode; veza usmene tradicije i savremenih identiteta u Maliju i Keniji; transformacija afričkih umetničkih tradicija u savremenoj praksi afričkih umetnika; kao i projekcija filma „Vreme leoparda”, značajnog ostvarenja jugoslovenske kinematografije.
Kroz različite perspektive, program će otvoriti pitanja o tome kako se kulturno nasleđe prenosi, reinterpretira i preoblikuje, na koji način i u kojim kulturnim nišama „živi”, ali i postaviti pitanje o mestu afričkih kultura i zajednica u oblikovanju savremenog evropskog kulturnog prostora. Pozivamo publiku da se aktivno uključi u program, učestvuje u predavanjima i razgovorima i svojim pitanjima i komentarima doprinese zajedničkom promišljanju ovih tema.
Četvrtak, 1. oktobar 2026, u 18 časova
Razgovor: „Reci: AkciJA”
U razgovoru učestvuju:
- Anica Spasov, predsednica udruženja za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“
- Milja Vuković, osnivačica regionalne ekološke platforme „Plavo i zeleno”
- Zoran Martinoa, predsednik Udruženja „Čep za hendikep"
- Gorana Angebrant, koordinator akcije „Ne bacaj staklo, skupljaj za…”, Zbor Bežanijska kosa
- Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka Teatar Festa
- Olga Zorina, osnivačica projekta „Fabriqa.rs”
Razgovor osmislila i moderira Ivana Vojt, viša kustoskinja
*Program je na srpskom jeziku.
Kao završni prateći program izložbe „Reci: Art – Otpad kao resurs”, biće organizovan razgovor posvećen zaštiti životne sredine i odgovornom odnosu prema otpadu. Predstaviće se lokalne inicijative pojedinaca i udruženja koje se bave ambalažnim otpadom i njegovom transformacijom u nove, korisne proizvode. Njihovi primeri pokazuju da inovativnost i posvećenost mogu doprineti smanjenju otpada i podstaći održive prakse u svakodnevnom životu.
Razgovor će otvoriti pitanja o tome kako svako od nas može da napravi prvi korak ka održivijem načinu života, kako da podrži postojeće inicijative ili da sam pokrene aktivnosti u svojoj zajednici. Cilj je da se podstakne razmena ideja, osnaži zajedničko delovanje i pokaže da i najmanje akcije mogu imati značajan uticaj na očuvanje životne sredine.
Petak, 2. oktobar 2026, u 18 časova
Predavanje: „Reinterpretacija tradicije: od Negritude do savremene afričke umetnosti”
Predavačica: prof. dr Agnješka Klučevska-Vojčik
*Program je na engleskom jeziku.
Šeri Samba, Kakva budućnost naše umetnosti?, 1997, Kolekcija afričke umetnosti Pigoci (CAAC), Ženeva
Predavanje je posvećeno razvoju ideje negritude, sa posebnim osvrtom na Emea Sezera i Leopolda Sedara Sengora kao i na njen širi kulturni i institucionalni kontekst. Kroz predavanje biće razmotreno pitanje na koji su način ideje pokreta Negritude uticale na razumevanje afričke kulture i umetnosti, kao i kako se afričke umetničke tradicije reinterpretiraju u kontekstu savremene umetnosti.
U drugom delu predavanja biće predstavljeni radovi značajnih afričkih umetnika koji savremene umetničke pristupe povezuju sa različitim aspektima tradicije i kulturnog nasleđa. Kroz dela umetnika kao što su Malik Sidibe, Sejdou Kejta, Šeri Samba, Moké, Romiald Azume, El Anatsui i Samjuel Foso, biće razmotreno na koje načine se tradicija iznova promišlja, transformiše i dobija nova značenja u savremenoj umetničkoj praksi.
Predavanje će ponuditi uvid u složene odnose između kulturnog nasleđa, identiteta, modernosti i savremene afričke umetnosti, kao i u načine na koje umetnici svojim praksama učestvuju u preispitivanju i oblikovanju novih predstava o afričkoj kulturi i njenom nasleđu.
Agnješka Klučevska-Vojčik studirala je muzeologiju na školi „Ekol di Luvr” (École du Louvre), a doktorirala je istoriju umetnosti na Univerzitetu Pariz 1 Panteon-Sorbona. Do 2014. godine radila je kao vanredni profesor na Katedri za istoriju umetnosti i kulture Univerziteta „Nikola Kopernik” u Torunju.
Njena istraživačka interesovanja obuhvataju interkulturalne transfere i veze, sa posebnim fokusom na japonizam, orijentalizam i poljsko-francuske odnose, kao i na istoriju muzeja i sakupljanja umetničkih dela, te kritiku savremene francuske i afričke umetnosti.
Ona je istraživač i potpredsednica Poljskog instituta za studije svetske umetnosti u Varšavi.
Gostovanje se realizuje uz podršku Poljskog instituta u Beogradu.
Utorak, 6. oktobar 2026, u 18 časova
Razgovor i pripovedanje: „Pre knjige – umetnost pripovedanja i očuvanje kenijskog nasleđa”
Predavač: Raul Kiago, student medicine Univerziteta u Beogradu
*Program je na engleskom jeziku.
Kako su se istorija, znanje, vrednosti i identitet prenosili pre nego što su bili zapisani? Predavanje Raula Kiaga baviće se bogatom tradicijom usmenog nasleđa u Keniji i ulogom pripovedanja, narodnih priča, pesama, poslovica i drugih oblika usmene tradicije u očuvanju kulturnog pamćenja kenijskih zajednica.
Osvrćući se na tradicionalne oblike prenošenja znanja, predavanje će otvoriti i pitanje njihovog mesta u savremenom društvu i načina na koje se ove tradicije danas menjaju, prilagođavaju i nastavljaju da žive. Predavanje će biti završeno živim izvođenjem jedne tradicionalne kenijske priče, čime će publika imati priliku ne samo da čuje umetnost pripovedanja već i da je doživi kroz samu pripovedačku tradiciju i izgovorenu reč.
Raul Kiago je kenijski student medicine na Univerzitetu u Beogradu sa posebnim interesovanjem za afrički identitet, kulturu i nasleđe. Kao Kenijac koji živi u Srbiji, strastveno istražuje kako se afrički identiteti čuvaju, izražavaju i razumeju u različitim kulturnim sredinama.
Sreda, 7. oktobar 2026, u 18 časova
Predavanje: „Govor, političke strukture i usmena tradicija u društvu Mandinka: otpor i transformacija društvene institucije u Maliju”
Predavač: Seku Sidi Diavara, doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
*Program je na srpskom jeziku
Predavanje „Govor, političke strukture i usmena tradicija u društvu Mandinka: otpor i transformacija društvene institucije u Maliju”, biće posvećeno ulozi đelija – čuvara kolektivnog pamćenja, majstora govora i posrednika u društvenim odnosima u tradicionalnom i savremenom društvu Mandinka. U društvu koje se istorijski oslanja na usmenu tradiciju, govor nije samo sredstvo komunikacije, već važan oblik društvenog i političkog delovanja. Predavanje će se baviti tradicionalnim ulogama đelija i promenama njihovog statusa pod uticajem modernizacije, nastanka savremene države i transformacije tradicionalnih oblika političke i društvene organizacije.
Iako su mnoge funkcije tradicionalnih autoriteta danas preuzele savremene političke, pravosudne i administrativne institucije, đeli i dalje ima značajnu ulogu u očuvanju kulturnih vrednosti, povezivanju zajednice, posredovanju i rešavanju sukoba. Predavanje će ukazati na sposobnost institucije đelija da se prilagodi savremenim društveno-političkim okolnostima, istovremeno zadržavajući svoju simboličku i kulturnu važnost.
Seku Sidi Diavara je doktorand (istraživačka faza) na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, specijalizovan za međunarodne i evropske studije. Diplomirao je antropologiju u Maliju, a za nastavak visokog obrazovanja dobio je stipendiju Republike Srbije, koju mu je dodelila Vlada Malija. Nakon odbrane master teze pod nazivom „Izazovi i ograničenja mladih demokratija u Africi: slučaj Demokratske Republike Kongo”, upisao je doktorske studije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, sa usmerenjem na međunarodne odnose. Njegova doktorska teza bavi se temom „Religija i demokratija u zemljama Sahela: Mali, Niger i Senegal iz komparativne perspektive”. Autor je nekoliko članaka objavljenih u različitim akademskim časopisima, uključujući međunarodni časopis Doni iz 2025. godine, a od maja 2022. godine radi kao prevodilac, kulturni medijator i socijalni radnik u Centru za integraciju mladih u Beogradu.
Četvrtak, 8. oktobar 2026, u 18 časova
Projekcija filma „Vreme leoparda” Zdravka Velimirovića, 1985, 1h 35min
*Film je titlovan na srpski jezik.
**Pre početka filma biće pušten kratak intervju sa Zdravkom Velimirovićem (4:43 minuta)
Film „Vreme leoparda” predstavlja međunarodnu kinematografsku saradnju SFR Jugoslavije i Mozambika, u produkciji Avala Filma, CFS Košutnjak i Nacionalnog instituta za kinematografiju Mozambika. Ovaj dugometražni igrani film je ujedno i prvo kinematografsko ostvarenje Mozambika. Premijerno je prikazan 1985. godine u Maputu, povodom obeležavanja deset godina od sticanja nezavisnosti Mozambika. O društveno-političkom značaju ovog filma, svedoči izjava prvog predsednika Mozambika, Samora Mašela, tokom održane premijere filma: „Vi – Zdravko Velimirović i Jugoslavija – ste učinili za nas više nego bataljon vojske.”
Zdravko Velimirović (1930-2005), reditelj, scenarista, publicista, akademik, bio je redovni profesor filmske režije i dekan Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (1976-1996). Završio je Akademiju za pozorište, film, radio i TV u Beogradu, dalje se usavršavao u Parizu na poznatoj akademiji IDHEC. Režirao je igrane, dokumentarne, televizijske serije, pozorišne predstave i radio drame. Autor je osam igranih filmova u zemlji i inostranstvu i preko pedeset dokumentarnih filmova. Dobio je veliki broj nagrada i priznanja, i njegovi filmovi su predstavljali jugoslovensku kinematografiju na mnogim internacionalnim filmskim festivalima (Kan, Venecija, San Sebastijan, Rio…). Bio je član žirija domaćih i međunarodnih festivala.
Dodatne informacije potražite OVDE.
Kliknite da preuzmete ceo program Dana evropske baštine 2026. (pdf).
